Zaista sam zbunjena. Instragram- svaka druga žena ima slike blistavih osmeha, isfeniranih kosa, kuća spremna, muž zaljubljeno gleda. Muškarci takođe. Red slika sa devojkama, red teretane, putovanja i zdravih obroka i pretrčanih maratona. Sledeća mreža za jutarnje skrolovanje je LinkedIn gde isti ti muškarci i žene pišu inspirativne statuse, dele svoje sertifikate sa završenih kurseva, edukacija i treninga. Svi rade u zdravim sredinama, jure svoje snove i vode uspešne biznise.
Sigurna sam da ste i vi zbunjeni.
Kada?
Kako?
Kako je moguće?
Kako je moguće biti savršen na svakom polju i tako ići kroz život ređajući isključivo uspehe?
Kako na ova pitanja nemamo odgovor, logična reakcija je da ćemo biti rezignirani, razočarani, sumnjati u svoje znanje, sposobnosti i život uopšte. Ljudi 21. veka zaista imaju ogroman pritisak da budu uspešni, najbolja verzija sebe i sve to pod budnim okom reflektora i pred publikom koja pažljivo i strpljivo čeka naredni korak, narednu grešku kako bi rekli- pa dobro, eto. Ni to nije savršeno!
Ali da li je to stvarno tako savršeno ili samo dobro provučeno kroz filter? Svi znamo u teoriji onu nije zlato sve što sja, ali isto tako lakše nam je da poverujemo da su drugi bolji, lepši, bogatiji, uspešniji i srećniji od nas. Lakše nam je da vidimo uspehe kod drugih i da im oprostimo ono što ne urade dobro. Prema sebi, sa druge strane, previše smo strogi. I onda se život pretvori u jurnjavu za nekim nepostojećim idealima, savršenstvo koje je tu na dohvat ruke, ali nikako da se uhvati… Počinje anksioznost, panični napadi, nesanica, poremećaji u ishrani i spavanju. Počinju fizičke bolesti koje su u stvari manifestacija onog iznutra… Počinjemo u stvari da se odaljavamo od svoje suštine, želja, potreba, ukratko od svog života jer smo previše zauzeti „radom na sebi“ da bismo bili tamo neka savršena Instagram reklama bezbrižnog života. Ne samo za druge, već i za sebe.
A suština je sasvim drugačija. Nije svaki dan provučen kroz najbolji filter. Jedan dan prođe u svađi, bolesti, po šalterima i bolničkim čekaonicama. Drugi dan ne možemo da gledamo svoje kolege i jedva čekamo kraj radnog vremena. A treći dan bismo da samo odemo iz svog života. Ali to i jeste OK, to i jeste život. Život se ne provlači kroz filtere i ne čeka da nađemo pravi ugao i osvetljenje da počne da se dešava.Najveći zadatak svih nas jeste rad na perfekcionizmu i smanjivanje ambicija i želje da imamo SVE! Zvuči čudno i tako jednostavno, ali upravo je to smisao. I tu leži uzrok mnogih psiholoških tegoba kao i početak pravog rada na sebi. Sebi takvom kakav jesi, da se što bolje snađeš u životu t
Recent Comments