fbpx

Bazična ljudska potreba je da bude voljen i prihvaćen. Kada se dete rodi, njemu je pored hrane i brige o osnovnim fiziološkim potrebama, potpuno jednako važno da se majka brine i o njegovim psihološkim potrebama.

Kasnije tokom ranog detinjstva, dete usled neadekvatnog pokazivanja ljubavi, nestalnih odnosa, povređivanja ili razočarenja može da razvije strah od vezivanja. U stvari donosi odluku da je opasno vezivati se za druge ljude i verovati im jer na kraju budemo povređeni. I zaista nastave da žive samo potvrđujući ovu tvrdnju.

Kako to izgleda? Tako što ove osobe ne mogu da ostvare adekvatne partnerske veze i “uvek im se dešava isto”. Biraju partnere koji su emotivno nezreli, zauzeti, žive u drugom gradu ili državi, nezainteresovane za vezu ili potpunu suprotnost od onoga što žele i očekuju ljudi u njihovoj okolini. Ono što osobe koje se plaše vezivanja rade u suštini je ulazak u veze koje se brzo završavaju i koje ni nemaju neke šanse da opstanu. Na svesnom nivou osobe zaista žele vezu, iako na nesvesnom beže od bilo kog oblika intimnosti.

Ono što može stajati u osnovi ovog straha je takođe strah od gubitka kontrole, jer osoba na nesvesnom nivou prepušta svoje emocije, vreme I psihološke resurse drugoj osobi. Strah od odraslosti I donošenja odluka povezan je svakako sa strahom od intimnosti I veze sa partnerom jer na taj način osobe mogu imati osećaj da izdaju roditelje Ili druge važne druge u svom životu.

Često se klijenti javljaju na terapiju jer ne uspevaju da ostvare ljubavnu vezu i tada radimo na otkrivanju njihovih uverenja i proveravanju njihove istinitosti. Ipak, ovo je proces. Prvo prihvatiti sebe, zahteva koja imamo o sebe I drugih osoba, načina kako veza treba i može da izgleda i šta mi očekujemo uopšte od te veze.

Era samoaktuelizacije i insistiranja na autonomiji vrlo loše doprinosi prevazilaženju straha od pripadanja. Postoji utisak da je to stavljanje nekome sebe u posed i gubljenje kontrole, ali svakako da to nije tako. Samo pravilnim zadovoljavanjem potrebe za pripadnošću, sigurnošću i osećaju voljenosti možemo živeti svoju svrhu i ispunjen, izbalansiran život.