U praksi često vidim divne, pametne, uspešne ljude koji se i dalje ne poistovećuju sa svojim uspesima, znanjem i priznanjima. Osećaju se neadekvatno na svojim radnim mestima, nisu sigurni u svoje znanje i ne priznaju uspehe i osećaju da je samo pitanje trenutka kada će neko otkriti da oni i nisu toliko pametni, sposobni ili uspešni kao što to drugi misle. Ovo mišljenje i osećanja neadekvatnosti možemo zajedno podvesti pod pojam sindroma varalice.
Kako se razvija ovaj sindrom?
Svakako da osobine ličnosti kao što su perfekcionizam i nisko samopouzdanje doprinose razvoju ovog sidroma. Isto tako, rezultat su i kompetitivne sredine u kojoj osoba raste i izloženosti pritiska vezanog za akademski uspeh. Ono što sam kroz praksu primetila da ovaj sindrom razvijaju osobe koje imaju mnogo interesovanja i u svakom od tih segmenata života su dobri i zato razvijaju osećaj neadekvatnosti jer nisu usmereni na jednu aktivnost, posao ili struku u koju će da se razviju u eksperta. Obično zato što im sve ide od ruke, smatraju da je ono u čemu su dobri nešto što se podrazumeva, što može svako i da samo ono što zahteva ekstreman napor i trud može biti vredno pohvale i priznanja.
Aktivira se uglavnom kada se klijent nađe u situaciji gde su njegova dostignuća u fokusu i gde oseća potrebu da objasni svoja postignuća i zašto to „nije ništa bitno ni važno“. Isto tako, nakon određenog neuspeha, osoba krene da sumnja u svoje sposobnosti i sve one, dotad, ostvarene uspehe.
Svaki perfekcionista u toku svog života osetiće se kao varalica svaki put kada oseća da ne daje sve od sebe, ne radi naporno i ne postiže izvanredne rezultate. Jer za perfekcionistu, dovoljno dobro nije dovoljno.
„Ja ovo ne zaslužujem. Ovo nije ništa posebno. Svako to može. Nisam to odradio/la savršeno i bez greške.“
Osećati se kao varalica i neadekvatno zaista remeti svakodnevno funkcionisanje i sprečava izlazak iz zone komfora, jer drage „varalice“ smatraju da će van svoje uobičajene zone svi moći da vide da oni i nisu toliko wow koliko oni misle i to izaziva veliku dozu anksioznosti. Svakako da bez izlaska iz zone komfora nema ni napretka, ni rasta ličnosti, znanja i sposobnosti.
Kako prevladati sindrom varalice?
Umišljene varalice treba konstantno podsećati na njihova dostignuća, uspehe i snage. Ukazivanjem na kapacitete od strane drugih ljudi, kao i sopstveno podsećanje na prethodne uspehe takođe doprinosi da ih lakše povežemo sa sobom. Smanjanje pritiska, zahteva od sebe dobra je tehnika za sprečavanje burnouta i smanjenja negativnih posledica sindroma varalice. Učenje da perfekcionizam nikako nije dobar i da je nekad i dovoljno dobro sasvim dobro. Realnijim posatranjem tuđih znanja i postignuća, možemo i sebi olakšati prihvatanje svojih uspeha, ali isto tako i neuspeha.
Recent Comments