Imam predivne klijentkinje. Mlade, lepe, negovane, uspešne u poslu, ali nekako ono što im fali I što im je svima zajedničko je da se ne snalaze baš najbolje u ljubavnim odnosima. Moglo bi se reći da nemaju sreću, uvek nalete na emocionalno nezrele, nedostupne, zauzete, opterećene poslom, drugovima ili u simbiozi sa majkom. Zašto nam se “dešavaju” isti partneri svakako je široka tema i zaslužuje poseban tekst.
Ono što je meni uočljivo i interesantno je činjenica da ove žene, ali isto tako i suprotan pol nemaju dovoljno i adekvatno razvijenu emocionalnu inteligenciju i pismenost, odnosno ne znaju da odašilju i prepoznaju signale koji im se šalju. Tu svakako dolazi do zastoja u komunikaciji, frustraciji i na kraju okončanju (ili ni započinjanju) veze.
Da li se emocionalna pismenost uči i na koji način? Svakako da da. Istraživanja su pokazala da je emocionalna inteligencija podjednako važna kao i kognitivna inteligencija kao prediktor uspešnosti na poslu na primer. A za uspostavljanje emotivnog odnosa koji će biti funkcionalan i za nas zadovoljavajući, ovo je imperativ. Ono što sam primetila je da postoji strah od izražavanja svojim osećanja i potreba iz straha od odbacivanja i da je u našem društvu poželjno igrati toplo-hladno u vezi da ne bismo „sebe previše dali“ i bili na kraju povređeni i što je još gore, postoji mogućnost da budemo odbačeni i ismejani. Ovaj strah sprečava nas da jasno iskomuniciramo svoje potrebe, želje i osećanja i naravno da će onda one ostati nezadovoljene, jer zaista niko nema mogućnost čitanja misli.
Drugi uzrok vidim u tome da se roditelji često bave insistiranjem na akademskim postignućima, poslušnosti, uspehu, dok i dalje postoji tabu razgovora o emocijama, partnerskim odnosima i „pravilima“ koja tu važe. Dobijamo generacije koje su emocionalno uskraćene, potiskuju svoje emocije i na kraju ne znaju ni kako da ih iskomuniciraju niti prepoznaju kod druge osobe.
Ne postoje muška i ženska pravila u emotivnim odnosima jer ono što mi je rad sa ljudima pokazao i uvek dokazuje da su potrebe da budemo voljeni i prihvaćeni jednaki i zajednički za sve ljude ovog sveta. Tako da svako želi da oseća, usmerava svoje emocije i dobija za uzvrat ono što daje. Kada to shvatimo i prestanemo da mislimo da se emocije slabost ili siguran put ka povređivanju, moći ćemo da se zaista povežemo sa drugom osobom i zadovoljimo te bazične ljudske potrebe na zaista funkcionalan način.
Recent Comments