Da li sa strane delujete kao neko ko obavlja sve svoje obaveze, vrlo je efikasan na poslu, izlazi, druži se, putuje, a ipak kada dođete kući najviše volite da legnete, spavate, nemate energije, patite od nesanice, nedostatka libida ili poremećaja u ishrani? Moguće da imate znake funkcionalne depresije.
Funkcionalna depresija je termin oko kojeg se ne slažu baš psihijatri, psiholozi i psihoterapeuti jer je paradoks da osoba koja pati od određenog vida depresije u stvari nema vidljive znake depresije koja zahteva terapiju medikamentima, psihoterapiju ili čak hospitalizaciju. Radi se o tome da je osoba visoko funkcionalna u određenim sferama života, na primer na poslu gde ređa uspehe ili je aktivna u društvenom životu i nema znakova poremećaja ponašanja i raspoloženja. Ipak biti visoko funkcionalan ne znači biti potpuno funkcionalan. Osoba se često oseća isceđeno, beznadežno, može se reći da je njeno dominantno raspoloženje tuga i bezvoljnost. Pesimizam, nesanica ili konstanatan umor, problemi sa apetitom (smanjen apetit ili prejedanje), sklonost ka alkoholu i lekovima za smirenje, stalna briga, okrivljavanje sebe i drugih, problem sa koncentracijom uglavnom ukazuju na ovaj blaži “funkcionalni” oblik depresije.
Stav stručnjaka je da kada ovo stanje traje dve godine i duže možemo govoriti o funkcionalnoj depresiji- distimiji (blaža depresija). Moguće da ju je izazvao neki stresan događaj ili više njih koji su se gomilali tokom vremena i nisu bili na pravi način obrađeni, ali postoje dokazi i o genetskoj predispoziciji za ovo stanje. Vrlo se teško prepoznaje baš zato što su znaci jedva vidljivi spoljašnjim posmatračima, ali isto tako što je čovek 21.veka čovek koji se troši psihički, emotivno i fizički na poslu, sa decom, u fitnes centru ili sa prijateljima pa često postoji taj momenat sagorevanja kada se osećamo praznim. Tu su naravno i društvene mreže za koje postoje dokazi da utiču na pojavu i održavanje mentalnih tegoba. Sama struktura dana današnjeg čoveka je izmenjena u odnosu na prošli vek- u svakom danu treba imati određenu strukturu vreme koje provodima u radu, odmaranju, zabavljanju i nekim ličnim ritualima. Takoreći, ova opšta letargija i bezvoljnost se normalizuje i osobe retko kada primećuju da imaju zaista problem koji zahteva pomoć stručnjaka, jer retko ko ima mentalne kapacitete za ovakve uvide i plan tretmana svojih tegoba. Velika potrošnja lekova za smirenje u našoj zemlji pokazuju da je ovaj skriveni problem u stvari dobio razmere epidemije o kojoj se nažalost ne govori mnogo. Takođe, stigmatizacija osoba koje iskušavaju ovakve tegobe I umanjivanje značaja uz komentare da je neko namćor, partibrejker, mekušac ili slično. Ukoliko prepoznajte simptome kod bliske osobe, potrebno je priznati postojanje tegoba I pružiti podršku, razumeti da ovo nije njihov izbor. Niko ne želi da se oseća loše. Ne treba ni napomenuti koliko su osobe koje pate od funkcionalne depresije u većoj opasnosti da skliznu u pravu kliničku depresiju ukoliko se na vreme na obrate stručnjacima.
Funkcionalna depresija se leči, uz pomoć medikamenata i psihoterapije. Zaista nije sramota potražiti pomoć. Ukoliko prepoznamo simptome kod sebe možemo poraditi na strukturi dana- smanjiti prilike u kojima se zahteva naša visoka funkcionalnost, više odmarati, meditirati, izlaziti u prirodu, ograničiti vreme provedeno na društvenim mrežama. Fizička aktivnost se takođe pokazala kao jedna od odličnih stvari u lečenju depresije. I za kraj, ne plašiti se da priznamo da nam je teško, prepoznati postojanje neprijatnih osećanja i oblika ponašanja i potražiti pomoć kako bismo biti zaista potpuno funkcionalni u svom životu, bez ikakvih zamaskiranih simptoma koji nam samo kvare naš kvalitet života.
Recent Comments