Samosabotaža i uspeh

Toliko želimo uspeh. Toliko želimo da završimo fakultet, nađemo pravu ljubav, smršamo ili se posvetimo hobiju. Ali kako kada uvek nešto dođe na tom putu? Čini se (ako smo iskreni prema sebi) da u stvari sami sebe sabotiramo i da je samosabotaža u stvari drugi deo medalje uspeha. Zbog čega je to tako? Zašto je toliko teško održati motivaciju da dođemo do tog cilja koji toliko baš, baš želimo?

Često uzrok samosabotaže i nezavršenog posla leži i našoj usvojenoj zabrani na uspeh. Pretpostavka je da smo kao mali usvojili ovu zabranu i zatim kroz život pravili nesvesno pravili izbore koji će tu našu zabranu potvrditi. Malo dete koje ima nerazvijeno kritičko mišljenje usvajanja od značajnih autoriteta poruke koje mu oni šalju tako da će dete kojem se govori da ništa ne uradi dobro, da „bolje ostavi to, mali si“ ili kod roditelja primeti neprijatne emocije vezane za neki svoj uspeh nesvesno doneti odluku da ono ne može da uspe ili da dođe do svog cilja. Nekada se između dece i roditelja koji su vrlo zahtevni i uspešni u poslu stvori rivalitet i tada dete u svom nesvesnom formira ideju „Ne smem biti bolji od mame/tate ili me neće voleti“ i kasnije u životu nesvesno sebe sabotira u aktivnostima i situacijama za koje je realno sposobno. Mnoge primere imamo u svakodnevnom životu gde iznad prosečno uspešni roditelji imaju decu koja su otišla u drugu krajnost u karijeri iako su realno imali mnogo više uslova od svojih vršnjaka ili tih roditelja u njihovim godinama. Isto tako, nevezano za školovanje i karijeru, znamo osobe koji „jednostavno ne mogu“ da se ostvare u emotivnim odnosima ili „baš uvek“ se posvađaju sa prijateljima. Kada kroz terapijski rad krenemo da otkrivamo uverenja o odnosima, ljubavi, prijateljstvu i načinu na koji to treba da izgleda dolazimo do toga da se mi u stvari ponašamo na način koji će potvrditi naše uverenje npr. „Sve žene su glupe. Svi gledaju samo korist. Svi muškarci su mamini sinovi.“ Itd. Tada dolazimo da zaključka da je velika odgovornost na nama i da trebamo raditi na menjanju svojih uverenja i menjanju načina funkcionisanja, odnosno eliminisanju ili bar smanjivanju tehnika samosabotaže.

Pokušala sam da sažmem neke tehnike kojima se svakodnevno služimo u cilju podmetanja noge sebi samima, svako u svom domenu gde mu je slaba tačka:

1. Nemam vremena

Vremena nikad dovoljno, iako 24h dana imamo svi na raspolaganju. Nekako uvek za tu obavezu što nam se baš i ne mili nemamo (teretanu, čitanje, učenje, druženje sa prijateljima…)

2. Imam previše drugih obaveza

Kada naše želje i potrebe stavimo po strani zbog neodložih obaveza ovo je vrlo očit znak samosabotaže i tada se postavlja pitanje koliko nam je stalo do postizanja cilja.

3. Ne znam kako da počnem

Kako sad da krenem da izlazim posle razvoda? Kako da sa ovim  kilogramima odem na pilates? Kako sad da se pojavim na fakultetu kada su tamo svi klinci? Kako se počinje svoj privatni posao?

Vrlo zgodna tehnika samosabotaže jer zašto da počinjem kada neću ni uspeti.

4. Šta ako ne uspem?

Strah postoji, ali ne sme biti izgovor ili sredstvo sprečavanja da se krene u ispunjenje svojih ciljeva. Toliko je bilo stvari u kojima nismo uspeli, pa je ipak novi dan osvanuo i ipak sem neprijatnosti nismo preživeli nikakvu veću traumu.

Prva i osnovna stvar kod smanjivanja samosabotaže i dolaska do uspeha je tačno definisanje cilja, zatim koraka kojim se do njega dolazi i na kraju (iz mog iskustva i najteže) dekontaminirati uverenja kojih se nesvesno držimo zašto do tog cilja ne možemo da dođemo, odnosno koji je to jasno definisani korak koji nam zadaje najviše muka. Nekada se ide dva koraka odjednom, nekada jedan napred, tri nazad, ali je upravo iz tog razloga neophodno cilj podeliti na više manjih koraka kako bismo znali dokle stignemo kada krenemo da pribegavamo gore pobrojanim tehnikama. Uvek će se ovaj oblik ponašanja javljati, nije nešto čega možemo da se otarasimo za stalno već u kriznim momentima se aktiviraju neadekvatni obrasci ponašanja, ali je mnogo lakše kada znamo njihovo poreklo i prihvatimo da to nisu situacije u kojima treba za stalno odustati.

Da li i ti sabotiraš sebe i svoje uspehe? Javi mi se da ti budem podrška na putu promene.