Bindžovanje je novi termin koji smo usvojili kao takav iz engleskog jezika, a može se prevesti kao „period intenzivne konzumacije“. Odnosi se na hranu, alkohol, vežbanje, serije, društvene mreže, šoping… Da li i vi imate periode prekomernog konzumiranja hrane kada se pojede sve što dođe pod ruku, a bez pravog osećaja gladi ili vikendom pijete do iznemoglosti ili odgledate dve sezone serije za dan? Zašto se bindžujemo i zašto je ovo ponašanje karakteristično za 21.vek?
Jedan od uzroka može biti emocionalna glad koju hranimo prekomernim unosom hrane ili pića. Ne suočavamo se sa svojim emocijama i stanjima, odnosno ne znamo šta i kuda sa njima pa ih zatrpavamo ovom aktivnošću. Nekada su to neprijatne emocije koje nastojimo da ugušimo hranom (nezdravu hranu često zovu „utešna hrana“) i to nam pruža osećaj sigurnosti i privremenog olakšanja. Ali tada slede periodi da se osećamo loše i psihički i fizički zbog ove prekomerne količine hrane do prve sledeće prilike kada se opet prejedamo i lako upadamo u začarani krug koji se ciklično ponavlja. Čak i od najranijeg detinjstva izgrađujemo pogrešan stav o hrani ili piću, gde se nagrađujemo ili kažnjavamo hranom- „Ako budeš dobar, dobićeš čokoladicu“, „Nemoj biti tužna, evo ti sladoled da se oraspoložiš.“ Takođe, ono što doprinosi kasnijem razvoju prejedanja je stav roditelja da se „mora pojesti sve iz tanjira“ jer na taj način učimo decu da se u stvari jede i onda kada nismo gladni i da je to stvar vaspitanja ili discipline, a ne osnovna fiziološka potreba koja treba imati za cilj da nas održava u životu. Ne zatvrpavaju se samo neprijatne emocije hranom već i pozitivne jer se prekomernom konzumacijom hrane i pića proslavlja i pojačava veselje što daje hrani opet važnu socijalnu ulogu.
U današnje vreme ovaj način funkcionisanja je veoma rasprostranjen širom celog sveta bez obzira na pol, rasu, mesto stanovanja ili obrazovanje jer je konzumerizam imperativ današnjeg sveta. Ljudi ne žele da čekaju sa zadovoljenjem svojih potreba tako da mogu nazvati fast food dostavu u bilo kojem trenutku dana ili noći, skinuti sve sezone serije i gledati bez pauze ili kupovati preko interneta stvari za koje nisu baš sigurni da su im neophodne. Dakle, pored hrane i pića svoje emocionalne potrebe gušimo i drugim sadržajima i isto tako nakon konzumiranja ne osećamo se zadovoljeno, već nam se samo još više pojačava želja za novim sadržajima i stimulusima koji nas samo odaljavaju od stvarnog problema i njegovog rešavanja.
Bindžovanje se psihološki može definisati kao preplavljivanje određenim stimulusima i senzacijama koji na kratko zadovoljavaju naše potrebe i predstavljaju ponavljanje neadekvatnog ponašanja. Kao što naš organizam nije u stanju da preradi preveliku količinu hrane i pića, tako ni naš mentalni aparat nije adekvatan za obradu toliko informacija odjednom. Neophodno je preipitati koji su to okidači za ovakvo ponašanje da li je to stres, tuga, ljutnja ili radost, kao i samu strukturu vremena odnosno kako naš dan izgleda. Da li je naša mentalna glad u stvari produkt dosade i kako smisliti bolje i kvalitetnije sadržaje koji nam ispunjavaju vreme, ali i na pravi način hrane naše telo i um?
Ključ zdravog života je u balansu i ravnoteži. Konzumacija onoga što nam prija i u čemu uživamo, ali uvek umereno i taman toliko da se mi osećamo dobro sami sa sobom.